Безбедна употреба хемијских реагенса

1. Запаљиви и експлозивни хемијски реагенси
Хемијски реагенси са тачком паљења испод 25 степени се генерално класификују као запаљиви. Већина су веома испарљиве течности које се запале у контакту са отвореним пламеном; што је нижа тачка паљења, лакше сагоревају. Уобичајени примери са тачкама паљења испод -4 степена укључују петролеј етар, хлоретан, винил хлорид, диетил етар, бензин, угљен-дисулфид, ацетон, бензен, етил ацетат и метил ацетат.
Отворени пламен се никада не сме користити при руковању запаљивим реагенсима. Директно загревање је забрањено, а водена купатила се углавном не користе. Ове реагенсе треба чувати у хладном, добро проветреном простору; ако се чува у фрижидеру, обавезна је јединица отпорна на експлозију. Десиле су се несреће – као што је пожар изазван складиштењем диетил етра у стандардном фрижидеру – који је резултирао уништењем читавих лабораторија. Подручја у којима се користе велике количине ових реагенаса морају одржавати добру вентилацију, користити електричну опрему отпорну на експлозију и бити стриктно без отвореног пламена.
Запаљиви реагенси такође могу изазвати експлозије током интензивног сагоревања. Одређени чврсти реагенси – као што су нитроцелулоза, пикринска киселина, ТНТ, тринитробензен, азиди, фулминати и перхлорати – су сами по себи експлозивни или веома нестабилни; излагање топлоти или отвореном пламену може изазвати брзо сагоревање, распадање или експлозију. Ови реагенси се никада не смеју директно загревати, а отворени пламен се мора држати даље од радног подручја.
Друга категорија чврстих реагенса бурно реагује са водом, ослобађајући значајну топлоту и потенцијално изазивајући експлозије. Примери укључују метални калијум, натријум, литијум и калцијум, као и алуминијум хидрид и калцијум карбид; директан контакт са водом мора се строго избегавати приликом руковања њима.
Неки чврсти реагенси подлежу снажној оксидацији у контакту са другим супстанцама. Жути фосфор је, на пример, веома реактиван. Други се могу снажно запалити или чак експлодирати када су у контакту са оксидационим агенсима или када су изложени топлоти, удару или трењу у ваздуху - примери укључују фосфор сулфиде, црвени фосфор, магнезијум у праху, цинк у праху, алуминијумски прах и камфор. Када користите ове реагенсе, обезбедите да температура околине остане умерена (углавном не прелази 30 степени, идеално испод 20 степени) и избегавајте контакт са јаким оксидационим агенсима. Особље које рукује запаљивим хемијским реагенсима мора носити одговарајућу заштитну опрему; препоручује се употреба заштитних наочара.

2. Токсични хемијски реагенси
Већина хемијских реагенса је токсична за људско тело; избегавајте удисање великих количина током употребе. Након руковања реагенсима, одмах оперите руке, лице и тело и промените радну одећу. Реагенси који могу изазвати тровање са смртним исходом при удисању или гутању малих количина – посебно оних са ЛД50 (смртоносном дозом за 50% тестиране популације) мањом од 50 мг/кг – класификовани су као високо токсични. Примери укључују калијум цијанид, натријум цијанид и друге цијаниде; арсеник триоксид и одређени арсениди; жива(ИИ) хлорид и одређене соли живе; сумпорна киселина; диметил сулфат; итд. Пре употребе реагенса са непознатим својствима, морате утврдити његову ЛД50. За најчешће коришћене високотоксичне реагенсе, неопходно је познавати хитне поступке прве помоћи у случају тровања. Високо токсични реагенси морају се држати под надзором овлашћеног особља, а њихове употребне количине морају бити строго контролисане.

3. Корозивни хемијски реагенси
Ако било који хемијски реагенс дође у контакт са кожом, слузокожом, очима или респираторним органима, захваћено подручје се мора одмах опрати. Ово је посебно критично за реагенсе који су веома корозивни за ова ткива (било течна или чврста), као што су различите киселине и базе, фосфор трихлорид, фосфорил хлорид, бром, фенол, хидразин, итд. Мора се строго избегавати контакт са кожом, слузокожом, очима и респираторним органима; пре употребе, потребно је разумети хитне мере прве помоћи у случају излагања овим корозивним реагенсима (нпр. прање разблаженим алкалним раствором ако киселина прска на кожу).

4. Снажно оксидирајући хемијски реагенси
Снажно оксидирајући хемијски реагенси укључују пероксиде или киселине које садрже кисеоник (и њихове соли) које поседују јаке оксидационе способности. Примери укључују перокси киселине, амонијум нитрат, калијум нитрат, перхлорну киселину и њене соли, дихромну киселину и њене соли, перманганску киселину и њене соли, пербензојеву киселину, персирћетну киселину, фосфор пентоксид, итд. Под одговарајућим условима, јаки оксидирајући хемијски реагенси могу ослободити кисеоник и изазвати експлозију такође формирају експлозивне смеше са запаљивим материјама као што су органска једињења, магнезијум, алуминијум, цинк у праху и сумпор. Неки чак могу да реагују експлозивно са водом. Када се користе такви реагенси, температура околине не би требало да прелази 30 степени, а простор мора бити добро проветрен; штавише, не би требало да се користе (или загревају) у комбинацији са органским једињењима или редукционим агенсима.

5. Радиоактивни хемијски реагенси
Приликом употребе ових врста хемијских реагенаса неопходно је придржавати се протокола за руковање радиоактивним материјалима и применити одговарајуће мере заштите.